Историјат Подружнице
Као и лекарска друштва, тако су и подружнице осниване са истим циљевима. Оснивачка скупштина Подружнице Српског лекарског друштва за Војводину са седиштем у Новом Саду одржана је 26. септембра 1946. године, уз присуство делегата из целе Покрајине. За првог председника изабран је др Радивој Каленић, управник Главне покрајинске болнице. Изабрани су такође: потпредседник − др Нестор Теодоровић и секретари: др Миле Геретовић и др Ратко Замуровић.
Године 1947. 3. априла, одлуком Министарства народног здравља и Повереништва за народно здравље Покрајине, Подружница је добила службене просторије и званично почела да ради.
Поред Зрењанина, који је формирао подружницу још априла 1946. године, основане су подружнице у Суботици, Сенти, Сремској Митровици, Сомбору и Панчеву и другим градовима, те је до 1955. године било регистровано 15 подружница.
Новосадска подружница почела је рад 1947. године у просторијама Главне покрајинске болнице са циљем да се два пута месечно одрже састанци са предавањима гостију из Београда, Главне покрајинске болнице Новог Сада и Зрењанинске подружнице. Најчешће, предавачи из Новог Сада били су др В. Јаковљевић, др М. Симић, др С. Поштић, др Ђ. Огњановић, др Д. Стануловић и др Фодор.
Године 1958. основан је Покрајински одбор СЛД за Војводину који је објединио све среске подружнице СЛД у Војводини. Те године, лекари Новог Сада већ су имали јубилеј − 10 година од оснивања и издавања часописа Медицински преглед у коме су објављивали своје стручне и научне радове.
Градски народни одбор Новог Сада ставља 1953. године Подружници на располагање зграду у Улици Васе Стајића 9, где се отад окупља чланство на стручним састанцима; просечно је присуствовало више од 50 лекара.
Године 1960. основан је Медицински факултет у Новом Саду што је допринело квалитету рада и саме Подружнице.
Године 1970. председници Покрајинског одбора СЛД за САПВ и подружнице Нови Сад потписују уговор са председником Скупштине општине Нови Сад за упис носиоца права коришћења некретнина у друштвеној својини (оверено у Суду).
Године 1976. мења се назив и Статут – Подружница Друштва лекара САП Нови Сад, па следе промене 1980, 1985, тако да је нови статут из 1994. године потврдио назив: Српско лекарско друштво − Друштво лекара Војводине, Подружница у Новом Саду. Данашњи назив Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, Подружница Нови Сад донет је на Скупштини Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва 2002. године.
Називи Подружнице су се мењали, али степен широке аутономије постоји све до данас и функционише на делегатском принципу.
Према Статуту, Подружница је правно лице и основана на територији града као невладино и непрофитно удружење доктора медицине и стоматологије, на неодређено време ради остварења циљева и задатака у области унапређења медицинске струке и науке. Подружница ДЛВ−СЛД у Новом Саду највећа је у Војводини и броји близу 2 000 чланова свих специјалности медицине и стоматологије.
Сви председници Подружнице, заједно са осталим члановима Председништва, водили су бригу о стручним састанцима и окупљању чланова. Број лекара се стално повећавао, посебно у периоду после 2010. године када је Законом уведена обавеза организоване континуиране едукације.
Новосадска подружница проширила је своје састанке – сада је просечно 150 присутних, па је адаптиран и простор у Сали Војномедицинског центра у Петроварадину.
Циљеви Подружнице остају исти као и Друштва лекара Војводине, као и Српског лекарског друштва: заштита части и угледа лекара, заступање струковних интереса, организовани рад на стручном образовању и развоју научне мисли уопште у корист струке, науке, општег здравља и просвећености и наших лекара и нашег становништва.